Eh, mogu biti kakav god da jesam ali siguran sam u jedno da nisam addicted to blogging. Sad, iskreno, možda bi bilo i bolje da malo češće pišem, ali kad nemam volje (i inspiracije jednostavno to ne činim – nema svrhe, držim!). No, svakako mi je drago što nisam ovisnik o blogu, jer kao i svaka ovisnost tako i ova nije nimalo dobra. Zapravo, ako bi mogli pričati o nekoj ovisnosti kod mene, onda je to eventualno ovisnost o čitanju blogova (check my favorite list), ali ponekad nemam volje ni za to. Heh, nekad pomislim da sam zapravo lin biti ovisan, iako bi se ova lijenost mogla protumačiti kao i ovisnost nečinjena ničega, ali opet ne bih išao tako daleko (lipše mi zvuči da sam addiction free), jer svaka ovisnost ima ono jedno bitno (gadno) obilježje (koje je zapravo čini ovisnošću) a to je da te onemogućuje da vodiš redoviti svakodnevni život. Eh, sada bih se pitao kakav je to redoviti svakodnevni život? Mislim da bi najbolji odgovor bio da je to ono pranje zubi i ostalih higijenskih radnji, hranjenje, te svakako izvršavanje onih ostalih egzistencijalnih stvari. Stoga dragi moj, ako vas blog ne sprječava u izvršavanju ovih stvari samo blogajte i dalje, jer niste addicted to blogging, i nije vam potreban BAR!
Inače, ovaj post sam odlučio napisati jer sam švrljajući po netu naišao na neku ženu koja plače (ko iz vedra neba) kako je ovisna o blogu i slično. U tren sam se zapitao Bože što joj bi? Iskreno, jako mi je žao gospođe jer koliko vidim stvarno je u problemu, stoga sam želio s vama podijeliti ove informacije o BAR da vidite kako ni ovo nije toliko bezazleno koliko mi držimo da je.
0 komentari:
Objavi komentar